Kruha i nagrada

Robi, Lazar i ja sjedimo na terasi kafića Milja, među mladima popularnog kao birc u kojem se ispijaju hektolitri piva, i gledamo kako studenti zaviruju u netom otvorenu knjižaru nekoliko koraka od nas i korak do ulaza na ADU. Sad se događaju susreti ekipe koja ovdje loče i ime Emma Goldman im je poznato samo zato jer zvuči kao Gold pan, pivo koje ovdje imaju u točenoj varijanti. Ne znaju ni što bi tražili jer nisu došli ciljano, za većinu autora i autorica vjerojatno nisu ni čuli, kao što nismo ni mi, koliko god nas to i zanimalo. Svako je došao iz druge sredine, i u svakoj sredini je škola imala jasne okvire koga se i kako čita, a koga ne, ziheraši jebeni rekao bi Lazar. Neka popijemo pivo pa ćemo i mi zaviriti na police knjižare.

kakve oni uopće knjige imaju?

                                                        kaj ja znam, neke oldskul.

 debilu nije, to je sve ono šta ne moš nać u knjižnicama i školi.

                                                        kak da znam kaj me zanima onda?

pitaš jebote.

                                                        e pa ni onu tvoju nije ministarstvo otkupilo, jel onda mogu za tebe pitat?

ne znam. ne, moje ima u knjižarama.

                                                        koji su to debili.

a kaj nisu oni tebe zvali za onu neku nagradu školsku?

                                                        jesu, NMK.  

a nisu te otkupili, hahaha. jebote, a šta je to?

                                                        nagrada mlade kritike. 200 srednjoškolaca čita pet knjiga i onda bira najbolju i taj autor dobiva nagradu, ideja je da se kod mladih potakne čitanje. 

ma nagrada moje kurčine.

                                                        zbog toga i rokam normabele.

kaj tebe sve tak dira?

                                                        ne neg mi nije jasno, ja sam dobio mail o nominaciji i pristao sam.

i kaj je problem onda?

                                                        jer sam tek naknadno shvatio da semezdina mehmedinovića nisu primili pa je žiri odstupio i novi žiri me odabrao.

kakve veze to ima? zakaj su ovi odstupili?

                                                        znači, bio je žiri koji je odabrao pet autorica i autora i onda su provoditelji projekata samo umjesto Semezdina uvrstili drugog autora i javili žiriju da su umjesto Mehmedinovića upao Stolica.

koji kurac?  

                                                        kao nije hrvatski pisac, a  prvo je bilo okej.

ko ti je to rekao?

                                                        pročitao sam tekst pa sam se i informirao malo, ali nisam mogao pronaći jasne kriterije na netu.

joj daj, možda je to neka osobna brija pa sad rade kaos.

                                                        nije, politička je brija.

i onda si ti odustao?

                                                        pa nek je, neće jebote sudjelovat u tome tako.

ja ne znam bi li ja odustao. kaj nije cilj da djeca čitaju?  

                                                        zato i rokam normabele, jebote to, sad ti zbog imena ne daš da neko čita nešto.

al dobro, zakaj ti tak slijepo vjeruješ ljevičarima?

                                                        nije stvar u tome, ako nema jasnih kriterija i oni su dostavljeni naknadno, onda ne možeš ti koji nisi ni žiri nekoga naknadno izbacivati, onda je sve jasno.

znaš šta meni ide na kurac, to kaj jebote uvijek manjine moraju odstupat i zalagat se za nečija prava i sjebat se jer eto neka ekipa na pozicijama moći nešto sere.

                                                        to je uvijek tak. ma ja sam samo htio da klinci čitaju o temama o kojima nisu čitali u školi, tipa jebote transrodnost, to je valjda riječ koja ne postoji do kraja školovanja, osim ako rokaju serije.

pa no. ja ne bi istupio.

                                                        Lazar, ti ne bi isto mogao ni biti unutra, pa jesi zaboravio kak se zoveš, urlam.

ostao bi i to je to, pa nije na meni da vodim tuđe bitke.

                                                        joj daj Švicarska jebena, to je najgore, nemreš tu bit neutralan.

joj daj odjebi.

                                                        ja ne bih mogao spavati da nisam istupio.

ja bih isto rekao aj bok ekipa. pa neću sudjelovati u nečemu takvom.

                                                        tako je. mogu uvijek dogovoriti s urednikom da mi svejedno damo knjige klincima.

e to napravi da. al ček, kaj nisi mogao prihvatiti pa ako dobiješ to samo posvetiti tom Semezdinu?

                                                        to mi je šupčinski.

a kaj ja znam, ti si uvijek tak radikalan.

                                                        uostalom, ko sam ja da nauštrb drugih budem nominiran?

dobro sad, nema to veze s tobom, to je njihov problem, a i rekao si da je novi žiri.

                                                        ma ne znam, boli me kurac više za sve u ovoj državi.

ček neće nekog ko po njihovom nije hrvat, a oće trans debila s kvarta?

                                                        a buraz ne mogu baš sad i to napisati naknadno u kriterije.

ček buraz oš ti sad bit na crnoj listi ministarstva?

                                                        ne znam, možda, kaj to znači?

pa ono, da si se sjebao?

                                                        a šta su mi oni uopće ikad dali, ako je to njihova politika, onda hvala lijepo ja je ni neću pa znam ja konobarit, šta ću se sad uvlačit nekome u pak za najamninu.

ajmo još jedan goldpan pa onda u knjižaru.

                                                        aj daj ustaško jedno.

Sjedim i gledam u tu knjižaru, 2 sa 2 i mislim si kako je tužno da određene autorice budu samo na policama neke male knjižare u kutku grada. Tek nakon dvadesete sam čuo za neke autore i autorice kojima u školi nije bilo spomena, a ruku u vatru dajem da su nam mogle dati mnogo više od onog što smo dobili. Queer tematika, feminizam, socijalna pravda, to su samo neke od tema o kojima nije bilo ni spomena. Moje nespavanje je posljedica pozicije u kojoj sam se našao, s jedne strane mi je bilo užasno važno da klinci čitaju o temama o kojima pišem, a s druge strane nikad ne bih da se to događa u takvom kontekstu. Osim što stvari nisu transparentne i jedino što sam našao o problematici ove nagrade je bio tekst u Novostima, ostale detalje sam čuo i od jedne i druge strane telefonski. Shvatio sam da se radi o pokušaju izvlačenja iz onoga što je svakom jasno, krivo im je što se zove Semezdin. Sjeo sam na Džamiju, otvorio pivo i mislio si o tome da smo fakat svi zajedno duboko u sranjima, da se projekt namijenjen mladima pretvorio u još jedan politički okršaj. To mi je bilo uznemirujuće, kao da sam na trenutak zaboravio da riječi nikad nisu same po sebi dobre ili loše, kao da su smisao nečije rečenice i poetika jedini kriteriji odabira, zaboravio sam sve ono presudno u odabiru neke kulturne vrijednosti i politike u sustavu, našao sam se zatečen iako sam nebrojeno puta i sam bio u poziciji onog koji se diskriminira. I pio sam taj Goldpan, ustaško pivo, razmišljajući što se događa u ovom kurčevom gradu, a onda sam se malo zagledao u limenku tog Pana i shvatio da je ustaška šahovnica glavni dio loga pive koju toliko volim. Isti tren su mi se zamagljene misli iskristalizirale i sve ono što sam na tren zaboravio, u nekoj dječjoj ljutnji, sam kristalno jasno shvatio. 

ma buraz uvijek slušaj sebe.

                                                        pa da, ako si s nečim miran i moš spavat onda je to dobra odluka.

tak je, zato sam ih i odbio. ne želim bit uključen u to.

                                                        boli nas kurac, rokat ćemo svoju pedersku komunu i jebeš sve drugo.

a kaj jebote, ne možemo se samo zatvoriti u svoj boravak i odvojiti od svijeta.

                                                        to ni ne radimo. jesi preuzeo odgovornost? jesi. jesi napravio ispravnu stvar? jesi. jel zaslužuješ dnevni boravak? zaslužuješ.

hoćemo nabavit nekaj za mazanje?

                                                        je sad, sjeban si pa bi se odmah mazao.

smara me sve ovo jebote.

                                                        pusti to u kurac, ko si ti da se time baviš jebote, trči s jednog posla na drugi, skupljaj tu, štedi tamo, ne stižeš živjeti, a zakaj bi se ti sad bavio tim debilima?

daj sjaši. nisam mislio pokretat revoluciju.

                                                        kao nisi imao ideju neku nešto napraviti?

naravno da je.

                                                        jesam, al ništa posebno, samo želim da klinci dobiju te knjige.

onda im daj, napravi neki kurčev performans i odjebi od toga.

                                                        ajde Lazar odjebi. neka radi šta želi.

joj ti Robi uvijek samo pričaš, jel ti imaš vremena za to? ako imaš brate pomozi mu.

                                                        ma ću se ja sad baviti nekim ljudima koji zarađuju 15 hiljada u ministarstvu, oću kurac.

ne njima idiote, nego time da su nekoga makli iz procesa zbog imena.

                                                        to su isto kreteni, jel Espi hrvatsko ime?

nije, al valjda briju da mu je to nadimak.

                                                        ma na tebe su pristali zbog prezimena.

brijem da sam bio u prvom krugu da bi i za trans ekipu našli prigovor.

U ovakvim situacijama, u koje smo, kad odrastamo kao ljudi i autori, uključeni sve više, imam potrebu prestati pisati, raskrstiti s tipkovnicom i vrijeme usmjeriti u neko kopanje, donošenje kava ili u nešto potpuno izvan književno-umjetničkih krugova. Ali ne mogu. Ta želja traje neko kratko vrijeme, a onda nepravda ispuni želudac, disanje se ubrzava i reakcija je jedino što me spašava očaja, jedino što vidim kao ispravno i moguće. I shvaćam, na terasi Milje, da nikad tome neće doći kraj, nećemo spavati mirno ako se odmaknemo ili oglušimo, nećemo bezglavo lutati ulicama okrećući glavu na drugu stranu, nećemo nikad biti oni koji pune Word stranice ljubavlju bez konteksta i pričama bez politike i zato smo budni, zato i postojimo. Šta je ljubav ogoljena od politike? Dječja maštarija. Šta je nagrada bez slobodnog odabira? Politička čistka.

buraz znaš kaj, napiši kolumnu o tome i bok.

                                                        da, al nemoj ulazit sad u neke teške politike i ideje, ljevičarit i brijat da moraš ispast pametan, sam napiši ovaj naš razgovor.

pa hoću da. al moram pitat jel smijem tu temu.

                                                        zakaj ne?

kaj ja znam, možda i one dođu na crnu listu.

                                                     ma neće, daj samo napiši kolumnu i koga briga.

a ak i dođu bit će jasno zašto.

                                                        imaš pravo.

briješ da je naslov nagrada mlade kurčine too much?

                                                        brijem da da, stavi neš lajt.

uvijek u rukavicama.

                                                        ma nije u rukavicama neg je kurčina nešto dobro, a ova nagrada na kraju ipak nije.

istina.

Ovaj tekst sufinanciran je sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija.