Beton :: lirski rafali

Mir božji, Ivo se rodi. Ali ne Sanader, on se zgodi a ne preporodi, već onaj tihi&fini muzikant. (Baj d vej, je l neko primetio da mu Josipa mali liči na Filipa Sejmura Hofmana, recimo u ulozi Trumana Kapota, samo je malko više šlang od američkog glumca). Svejedno, srećni prazni praznici i blagi blagdani vam bili, svi ruke gore, jer se i posle najluđe noći postrojavaju mali kalibri i vade lirske utoke. Za ovaj put, prvi svoju vadi drug Stari, organima gonjenja poznatiji kao Predrag Lucić. Tema slavska a u mrsnom zraku iskri domaćinska pečenica:

POJI MILE VOLOVE NA RAŽNJU
(iz pjesmarice Milorada Dodika)

Ej bosanski Hrvati,
Jebo li vas hodža,
Niko od vas da shvati
Da vam treba vođa.

Nestade Sanadera,
Mesić vas ne jebe,
Za hrvatskog lidera
Kandidujem sebe.

Vodiće vas Mile brat
Protiv cijelog svijeta,
Bosna neka bira: rat
Il’ tri entiteta!

Ostvariću vaše sne,
Cijelog svijeta protiv,
Mirna Bosna bez Bosne
Jedini mi motiv.

Vaši snovi bajati,
Stare sanje naše,
Križ će s krstom spajati,
Mostar i Laktaše.

Za razvod od balija
Našli ste adresu:
Ja ću Kordić Darija
Dočekat na Plesu!

O crkvi našoj nasušnoj, koja ne briga za godine sušne dok je rabova božjih u dolini đakuz(ij)a, referiše otac Tomislav Marković:


PESMA IZ OBNOVE I IZGRADNJE
(Iz zbornika Kubikaška poezija, ciklus 'Mi gradimo hram, a prota kuću sa bazenom')
  
Gde god nađeš zgodno mesto
Hram božji sagradi,
Božanstvo je blagorodno,
Pa će da nagradi

Zlatnom kišom srebrnjaka
Tajkune-ktitore,
Šoping molom, monopolom
Na tozla i pare.

Kad lopužu savest tišti,
On crkvi da lovu,
Pa u hramu osveštanu
Primi savest novu.

Opraštaju smrtne grehe
Vladike i prote.
Sunđerom se prošlost briše
Dok se novci kote.

Nije prljav, nije krvav –
Novac je bezgrešan,
Čist je poput božjeg lica,
A crkvi je prešan.

Svaki pravi tajkun nosi
Puter na vrh glave;
Ognjem božjim puter topi
Orden svetog Save.

Hrisovulje i povelje
Krase kabinete,
Zadužbine nebu hrle
Brže no komete.

Bog miluje bogatune –
To sama reč kaže,
Pa im poštom, preko klera
Šalje apanaže.

A ni svoje verne sluge
Bog ne zaboravlja –
Obaspe ih štedro hrpom
Evrića i rubalja.

U istom duhu i za iste pare o verskom dijalogu, toleranciji, suživotu i svemu o što se nahodi po prazničnim poslanicama a ne primećuje u životu, sledi još jedan lirski rafal Predraga Lucića. Čuvaj vugla, rođače!

MEÐUVERSKI VERONAUK
(iz pjesmarice Vasilija Kačavende, episkopa zvorničko-tuzlanskog
i predsjedavajućeg Međureligijskog vijeća Bosne i Hercegovine)

Da svak svakog toleriše,
Svom pastiru svak da siše,
Da svakome lepo prija
Međuverska religija.

Da se nađe prava mera,
Svak da svoje stado tera,
Da se širi jedna vera
U bezgrešnost sva tri klera.

Da se ceni kapa svaka:
Na budali kamilavka
Ko i mitre, ahmedije
Ispod kojih mozga nije. 

Da u svakoj veri popa
Tuđeg štuje episkopa,
Da reisu nema frenda
Ko što mu je Kačavenda.

Da se sad u miru shvata
Svetost našeg prošlog rata:
Da to Božja volja bude
Kada Ðavo nosi ljude.

Da u slavu takve volje
Svuda niknu bogomolje:
Da Orlović Fati prija
Njena prokleta avlija.

I za kraj, sledi alkoholna sevdalinka Miloša Živanovića, jednog od sarajevskih hadžija iz Betona. Pohodismo grad u kotlini, što na dlanu stoji. Na srpskoj sceni još jednom se iz vrelog topa okinulo po Sarajevu, ali sada književnom patronom.

SARAJEVSKO, LJUBAVI MOJA¹
                  ¹Toma Marković

Opet smo se sreli peno ja i ti
da l se možda sećaš kad družismo se mi.
Dok sa brda gledam na usijani grad
o kako mi fali tvoj flaširani slad.

Dečak sa snajperom zavoleo te tad
dok je zvezda pekla i top tražio hlad.
Osmehe mi šalješ iz staklenca tamnog
dok sam glanco cevku mog snajpera sjajnog.

refren
Čim ja Drinu vidim o tebi sanjam
i gnušam se obične vode.
O kako me mami penušavost tvoja
Sarajevsko, ljubavi moja.

Čari svoje imaš i ja ih gutam
želim da ti pričam šta sanjam
a žeđ je ova sudbina tvoja
Sarajevsko, ljubavi moja.

Sad je dečak čovek i municije nema
hteo bi da popije i na miru drema.
Iako je uniforma sada demode
hajde da se družimo isto kao pre.

Top je nekud otišo i brda su pusta
godine su prošle al su suva usta.
Hajde dođi iz friždera ispuni mi želju
Sarajevsko moje, jedini moj hmelju