Omamljenost

kad se govori o Omamljenosti Joela Egloffa. Zarobljeni u sumornom postindustrijskom predelu, u vremenu o čijoj dimenziji budućnosti svedoči samo nada, Egloffovi prostodušni junaci usred svakodnevne muke doživljavaju male radosti i usred košmara realnosti uspevaju da sanjaju.

"U svakom slučaju, ja neću ovde okončati svoj život, to je sigurno. Jednog dana ću otići da malo procunjam, iako kažu da je svugde isto, iako kažu da je na nekim mestima još gore. Koliko god napinjao maštu, teško mi je da u to poverujem. (...) Onog dana kad budem odlazio ipak mi neće biti sasvim lako, toga sam potpuno svestan. Oči će mi se sigurno ovlažiti. Na kraju krajeva, ovde su moji koreni. Usisavao sam sve teške metale, vene su mi pune žive, a mozak olova. Svetlim u mraku, pišam plavo, pluća su mi kao prepunjena kesa od usisivača, a ipak, dobro znam da ću onog dana kad se otisnem pustiti suzu, to je sigurno. I prirodno je, pa ovde sam rođen i ovde sam stasao. (...) Moje uspomene liče na ptice ulepljene katranom, ali su to ipak uspomene. Čovek se zalepi čak i za najgora mesta, tako je to. Kao mast za dno tiganja."