Korov je samo biljka na krivom mjestu

Na pozadini promašaja dviju frendica iscrtavaju se postupno Sofijina samosvojnost i odlučnost da ne živi zadane obrasce ženskosti po pravilima igre patrijarhalnog društva.
U ovoj knjizi, koju možemo opisati kao 'kvartovsku prozu' istupa nova generacija s vlastitim uporišnim točkama kolektivne memorije – i dobrodošla, jer drugačijim tipom iskustva donekle demontira dominantne obrasce narativizacije prve polovice devedesetih.

"Kad je bilo gotovo, umirala sam od smijeha. Frajer se zbunio. 'Kaj je smiješno?' upitao je sa strahom. Mislio je da sam odglumila. Rekao je još: 'Čitao sam na forumu da ne možeš nikad biti siguran je li riba odglumila ili nije, a to uznemiruje, plaši, štoviše'.
- Valjda i ne možeš znati prvi put, a opet, nije nemoguće, jebiga... Jednom ćeš znati... Po nečemu... — rekla sam.
- A ribe to ne bi mogle reći - mučio se on dalje.
- Ma, da... - rekla sam. - Ali ja govorim drugim jezikom, smijem se kad sam sretna, razumiješ?
Onda smo ponovili, pa kad sam se opet smijala bilo mu je kul. Ovaj put siguran, smijao se sa mnom... I najmanje tada mogao je pomisliti da je sve medu nama - bilo jednom.
Otišla sam... Rekla da idem doma, da mi se spava, da me je izmorio...
I otišla u disko..."