Berlinsko okno

za Weltmusik festivale: ispijaju pivo, držeći glomazne instrumente koji treba da podsete na to da dolaze iz neke 'novootkrivene' provincije, Transilvanije ili Pelagonije. Samo, ovi svirači nikada neće nastupati bilo gde osim u podzemnoj železnici, kao što nikada neće dospeti na bilborde. To što oni poručuju, nije ono što od njih očekuje publika. Dok su u svojoj domovini svirali, opominjući da postoji i drugačiji život, ovde, u Berlinu, hodaju sa svojim instrumentima i poput nekog neformalnog sindikata opominju na ono što Nemci zovu Arbeitslosigkeit. Da, oni sada pripadaju velikoj svetskoj porodici nezaposlenih i u tome je njihov kosmopolitizam. Njihovi taktovi pod zemljom sviraju, zapravo, tu pesmu. Ko to prepozna, spušta im u kačket evro, a svi drugi, kojima njihova muzika probudi nostalgiju za zavičajem, jedva da spuste po nekoliko centi ili još bolje ništa, koliko uistinu vredi takav osećaj. Postoje i oni koji im okreću ledja, jer im bude loša sećanja. Takvi obično zatisnu uši ili izlaze na prvoj narednoj stanici." (Saša Ilić)

Kao work in progres, roman Berlinsko okno su u toku 2004. godine podržali Fond 'Borislav Pekić' iz Beograda, Stiftung Preussische Seehandlung i Literarisches Colloquium iz Berlina.

Saša Ilić rođen je u Jagodini 1972. godine. Većinu svojih tekstova objavio je u časopisu Reč, u kom je debitovao u januaru 1995. Godine 1998.sa Draganom Boškovićem objavio je koautorsku knjigu pod naslovom Odisej. Proznu knjigu Predosećanje građanskog rata objavio je 2000, kao prvu knjigu u ediciji 'Reč'. Iste godine je priredio i zajedničku knjigu mladih pripovedača pod naslovom Pseći vek.