Fantom slobode 2/2006

Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala medju rogove nije tako mislio. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere da su to jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.
Ove jeseni i ja kao i mnogi drugi sam se zaljubio u istu curu. To je mala od pašenoga — Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jug. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Ðed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je fatao do Špadjerskog vrha. Ðed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijema rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao, a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila djeda pod Spadjerski vrh. Mada bi meni bilo mržnije. Ja isto mislim da je najbolje bilo da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne mješa....